Ništa više, Česlav Miloš

 

Treba jednom da ispričam kako sam promenio
svoja shvatanja o poeziji i kako je došlo do toga
da sebe danas smatram jednim od mnogih
trgovaca i zanatlija starog Japana
koji su raspoređivali stihove oko trešnjevih cvetova,
hrizantema i punog meseca.

Kad bih samo mogao da opišem kurtizane Venecije
kako su u lođi zadirkivale pauna grančicom
i razmičući brokat i bisere svog pojasa
oslobađale teške grudi i rumeni rub
gde je zakopčana haljina ocrtavala trbuh
tako živo kao što ga je video kapetan brodova
što tog jutra stiže sa tovarom zlata;
I kad bih mogao da nađem njihove bedne kosti
na groblju čije kapije podlokava mutna voda
reč trajniju od njihovog poslednjeg češlja
što u truleži pod nadgrobnim spomenicima,
osamljen, očekuje svetlost,
Tada ne bih posumnjao. Iz nevoljne materije
Šta može da se dobije? Ništa, jedino lepota.

I stoga, moramo se zadovoljiti trešnjevim cvetovima
i hrizantemama i punim mesecom.


Preveo Andrija Grosberger

Redigovao R.D.M.

Iz knjige Svedočanstvo poezije, Narodna knjiga, 1985

Slika: Dve kurtizane, Vitore Karpačo